Екскурзија 2. године - Источна Србија

Извештај са екскурзије:

14. Новембар 2017.

Екскурзија је реализована у току школске 2017-2018. године 25. и 26. септембра. На екскурзију су ишли ученици друге године са својим одељенским старешинама и вођом пута. Агенција је обезбедила водича, возача и педијатра, а из школе наставници: Алексић Снежана, Стошић Саша, Ђурић Нада, Ђуришић Миријана, Прњак Јелена, Ђорђевић Љубица и вођа пута Рогошић Јелисавета. Укупно је било 89 путника.

Аутобус је постављен у оквиру договореног времена. Саобраћајна полиција је извршила преглед. Полазак је реализован у договорено време тј. 8h. Прво заустављање било је у Смедереву где је посећана Смедеревска тврђава о којој нам је водич причао у кратким цртама. Затим је пут настављен до Виминацијума, археолошког локалитета, где су ученици могли да виде остатке грађевина римске цивилизације, гробница, римског купатила и виде реконструисану арену. Такође, су информисани и о величини Виминацијума и могућностима његовог откопавања, имали су прилику да виде макету, као и нађене остатке мамута који се чувају у специфичним условима. Након посете Виминацијуму, пут је настављен до Сребрног језера, где су ученици имали паузу од сат времена за шетњу. Временске прилике нису биле идеалне, повремено је падала киша у току дана. Осим Виминацијума, посећен је још један археолошки локалитет, Лепенски вир. У току посете ученици су могли да сазнају информације о древној цивилизацији која је живела током мезолита и почетком неолита, и у вези које постоје докази о промени начина живота тј. о бављењу полопривредом и сточарством. У предвечерњим часовима стигли смо у Доњи Милановац у хотел „Лепенски вир“, где смо ноћили. После времена за смештање у собе и вечере, ученици су могли да проводе заједничко време у собама, на билијару или у дискотеци. Неки ученици су ишли у кратку шетњу са разредним старешином. Такође су могли да се упознају и друже са ученицима других школа који су били у исто време смештени у хотелу. Наставници су заједнички дежурали и обилазили ученике. Највећи број ученика је изабрао да се окупи у собама и дружи уз музику. Одређена група ученика је правила превише буке и за то ће бити адекватно укорени.

Други дан екскурзије, после доручка, у 10h, кренули смо у посету ХЕ „Ђердап“. Ученици су подељени у две групе како би у току обиласка били квалитетније информисани о Дунаву, изградњи саме хидроелектране, историји поднебља на коме је хидроелектрана изграђења, сарадњи Југославије и Румуније на изградњи, начину на који бродови прелазе, самим турбинама, машинској сали и производњи електричне енергије. Посета је трајала дуже него што је било предвиђено због поделе ученика у две групе. Након посете ХЕ Ђердап, вратили смо се на ручак у хотел и одатле отишли до Мајданпека. Тамо смо посетили Рајкову пећину, у којој и дан данас неки траже скривено благо. Пећина има изузетну лепоту и представља најдужу пећину у нашој земљи, а позната је и по украсима од белог калцита. После шетње кроз пећину пут смо наставили за Београд и стигли у вечерњим часовима. Повреда и озбиљних лекарских интервенција није било.

Екскурзија је успешно реализована, без већих проблема током пута и у добром расположењу свих присутних. Део атмосфере погледајте на следећим фотографијама:

Семинар у Немачкој

Ученик 4. године Урош Крстић о семинару:

18. Октобар 2017.

Овог лета у од 1. Августа до 17. Августа сам боравио у Kirchberg an der Jagstu и похађао сам курс „Стварање одрживе будућности“ у организацији UWD(United World Colleges). Након што сам добио дозволу од комитета из Србије и Немачке са још четири учесника из Србије, упутио сам се у Немачку. На путу до Немачке сам се упознао са другарима из Србије, а кад смо слетели у Kirchberg упознао сам фасилитаторе Anni и Луку и заједно смо сачекали учеснике из Мађарске, Хрватске и Финске. Дошли смо у комплекс и сачекали остатак учесника. Након тога смо имали уводно предавање о правилима и о плану и програму овог курса. Били смо подељени у четири зграде које су добиле име по чувеним Насиним открићима или експедицијама. Ја сам гостовао у Chandri и делио сам собу са Yannick-ом из Немачке. Разговори су се водили на енглеском језику, док сам са другарима из Хрватске, Словеније и Македоније успео да пронађем заједнички језик. Храна је тамо била стриктно вегетеријанска због одрживости и то је за мене био прави изазов.

Сваки дан је био интезиван и веома напоран, али и забаван. Предавања су била из теме одрживости. Првих дана смо покушали да решимо 17 УН-ових Sustainable Development Goal-ова, за које се сматра да треба да се реше до 2030. године, али ни један није тренутно решен. У односу на 2000. годину када су донети ови задаци знатно је побољшано стање али треба још доста рада и труда до успешног извршавања ових задатака. Неки од ових задатака су искорењивање сиромаштва и глади, чишћење воде, квалитетна едукација, смањење неједнакости и партнерства за даље успехе. Кроз курс сам разумео да свет који пати од ових потешкоћа иде само низбрдо и ако у блиској будућности не предузмемо нешто, свет неће бити исти какав је данас. До редоследа извршавања ових задатака нема још правог одговора али се зна да када се тотално реши један проблем могуће олакшано или отежано решавање других проблема. Следећих дана смо дискусовали о разним темама које треба да реше или барем помогну у решавању ових задатака. Имали смо предавања о рециклажи, политици, опасности од само једног утиска, стереотипима, миграцијама и другим темама о којима бих могло још много да се прича. Имали смо и гостујућа предавања о одрживој архитектури који је одржало неколико студената са Берлинског Универзитета и предавање о важности едукације у неразвијеним државама коју је одржала Петра из организације „Back on Track“. Поред предавања смо имали радионице у којима се дебатом и дискусијом долазило до закључака. Сваки пут бисмо добили папир на коме би био описан наш лик или група и затим бисмо морали да дајемо аргументе и да бранимо наше ликове. На пример, сабор УН-а и осам држава се скупило о разговору у коме се доноси одлука о промени сталних пет држава УН-а, ја учествујем као Ј.Кореја и браним сталних пет држава од С.Кореје која жели да их растури. Доста оваквих дебата је одржано, овакве радионице су мени биле веома забавне и научио сам да треба ствари погледати са друге стране и да је још теже бранити ставове који нису моји. Поред овога неким данима смо имали такозвани „Светски кафић“ у ком нека особа предложи тему и води се дискусија. Четвртог дана фасилитатор Лука је продложио тему вештачка интелигенција, док сам наредних дана ја причао о BitCoin-има и BurstCoin-има. Ове расправе су биле другачије од оних на радионицама, али подједнако занимљиве. Неке од тема које су се разматрале су живот на Марсу, телепортација, еутаназија, самоубиство и многе друге. Осим тога имали смо и пар специјалних предавања о глобалним аферама. Ту смо причали о изборима у Кенији и појави жутог такозваног златног пиринча као и о многим другим темама коју се тренутно дешавају, биле оне лоше или не.

У слободно време, причао сам са другарима и о културама у њиховим државама. Сви људи са Балкана су се брзо повезали и схватили колико ствари имамо заједничких иако се свакодневно прича о стигми између балканских народа и њиховом неслагању. Са друге стране разумео сам какав је живот у нама не баш познатим земљама као што су Узбекистан, Либан и Шри Ланка. Када се у Либану појавио велики број избеглица из Сирије, Либанци су се успаничили и спремили су одбрану, док се живот наставља „нормалним током“ иако су стрепње веће сваки дан. У Узбекистану је школовање толико лоше да у основним школама има понекад само и до десет ученика, зато доста њих одлази у иностранство да би завршило барем средњу школу.

Иако сам срео много особа и то са три континента, највише сам се дружио са девојкама из Хрватске и Турске и момцима из Либана али највећи утисак на мене је оставио момак са Косова. Нисмо били оптерећени косовким проблемима, већ смо само имали сличне интересе и кроз причу је пријатељство створено. Учесници који су понешто знали о косовским приликама били су чисто збуњени, док смо нас двојица покушали да објаснимо причу са обе стране онима који то нису знали. Последњег дана када су фасилитатори држали говор споменули су ово пријатељство и назначили да су овакве ствари потребене за почетак у стварању мира у свету и за решавање једног SDG-а који се зове „Мир, правда и снажне институције“. Последњег дана смо имали културни дан где смо могли да представимо нашу државу кроз националну кухињу. Велике количине хране су биле спремљене и мамиле се очи свих учесника. Било је свакаквих јела од главних јела до дезерта и слаткиша. Наш тим је направио бећарац тј. сатараш и донео ајвар, џем од кајсија, џем од шљива, суве шљиве, „Плазму“ и „Негро“ бомбоне. Последњи дан је био тужан зато што сам се опростио од веома добрих другара али смо обећали једни другима да ћемо се видети ускоро. Део атмосфере можете погледати на следећим фотографијама:

Петница

Ученици ЕТШ "Земун" примљени у Петницу

15. Октобар 2017.

Ученици ЕТШ ,,Земун” су и ове године позвани да се придруже својим талентованим другарима у Петници и присуствују програмима који се тамо одржавају. Годинама наша школа шаље своје ученике у Истраживачку станицу ,,Петница” да би усвојили знања која су намењена ученицима који са лакоћом прате програм редовног школовања. Ове године петорица наших ученика ће присуствовати програмима: Симеун Кнежевић, Урош Крстић, Петар Репац, Милан Акик и Петар Јовановић. Са нестрпљењем очекујемо њихове утиске.

Сликарска изложба

Посета изложбе "Сликари, ратници, сведоци"

28. Фебруар 2017.

Ученици одељења III-3 су заједно са професорком српског језика и књижевности Душицом Милић 28. 2. 2017. посетили изложбу Сликари, ратници, сведоци - Сликарство и фотографија у Србији 1914-1918, која је приказана у Галерији САНУ. Преносимо мали детаљ њихове посете.

Изложба скулптура

Посета изложбе "Скулптура у служби историје"

28. Фебруар 2017.

Ученици одељења III-3 су заједно са професорком српског језика и књижевности Душицом Милић 28. 2. 2017. посетили изложбу Сликари, ратници, сведоци - Сликарство и фотографија у Србији 1914-1918, која је приказана у Галерији САНУ. Преносимо мали детаљ њихове посете.