Н.С. Професоре, који спорт сте највише волели у младости?

С.Л. Омиљени спорт ми је фудбал, био и остао. Као професор физичког, морао сам да стекнем вештине из различитих спортова, али фудбал је увек имао посебно место. И данас сам Звездин ватрени навијач.

Н.С. Да ли сте некада тренирали неки спорт?

С.Л. Тренирао сам фудбал, од седме до тридесете године сам ишао на тренинге, а 5 година сам радио као тренер фудбала.

Н.С. Да ли сте задражали навике из младости да се активно бавите спортом и вежбате и сад када сте професор?

С.Л. Престао сам да тренирам, али као професор физичког стално сам у покрету са ученицима. Трудим се да недељно имам два, три пута неку већу физичку активност, било да је то фудбал са другарима или рад у воћњаку. Као отац троје мале деце, могло би се рећи да већи део дана проведем у трчању са њима.

Н.С. На који начин мотивишите ученике да не проведе по цео дан испред рачунара?

С.Л. Сматрам да је кључно да науче да играју различите спортове да би могли њима да се баве. Долазе ученици који превише времена проводе за рачунаром и никада нису учествовали у спортским играма са вршњацима. Зато одбијају када им се за то укаже прилика. Често чујем ,,ја то не знам“, као да не може да се научи. Зато инсистирам да стекну основне вештине из свих спортова, па када им се укаже прилика да могу да учествују равноправно са вршњацима у игри, без страха да ће их неко исмејати.

Н.С. Шта мислите о све чешћој гојазности код тинејџера? Како спречити да до тога дође?

С.Л. Сматрам да је главни узрок некретање, мада ће вам нутрициониста рећи да је главни узрок неодговарајућа исхрана. Истина је, као и увек, између. У основној школи део програма јесте и да се ученици науче шта је здрава исхрана, она која је прилагођена њима и њиховим потребама. Било би добро када би се о томе учило у средњој школи, када имају већу контолу над оним што једу, али и када им је више стало до изгледа. Осим тога, неопходно је и да се физички активирају и ојачају своје тело. Чак ни часови физичког нису довољно, потребно је да се сваког дана пуно крећу, што, заправо, и њихово тело тражи. Наравно, битна је и подршка околине, како професора, тако и здравствених радника.

Н.С. Када бисте имали велики буџет, на који начин бисте унапредили Ваше часове?

С.Л. Школа доста улаже у наставу физичког, имамо једну од најбољих сала у граду. Ипак, када бих имао већи буџет на располагању, волео бих да можемо набавити ученицима опрему за час (шорц и мајицу), а иделано би било и када би две помоћне просторије, које су сада празне, добиле намену и постале кабинети за корективну гимнастику и теретана. Доста тога се може урадити и без ових справа, али је ученицима занимљивије када се убаци нешто ново. Пошто нисте рекли колики је буџет, онда би желео и један базен, чиме би и ученици, а верујем и колеге, били задовољни.

Н.С. Када бисте имали два сата за један час физичког васпитања(што није ни пола времена које млади проведу испред рачунара или на телефону), како би тај час изгледао?

С.Л. Волео бих да имам два сата за рад са ученицима, делује као сасвим довољно времена да се све одради, али ту се јавља велики проблем. Доста наших ученика није физички активно, те би ово био превелики напор за њих. Имао сам случај када су ученици имали два часа физичког, и на другом часу су били исцрпљени јер им недостаје кондиција. Сматрам да је много боље када би имали физичко три пута недељно, као основци.

Н.С. Познато је да се дисциплина на Вашем часу мора поштовати. Да ли су то навике које сте можда стекли док сте служили војску?

С.Л. Не, навике о којима ви говорите сам стекао у кући, првенствено од мајке, мада ми је то помогло да се у војсци лакше уклопим. На часовима физичког је лако повредити се или повредити другог ако дисциплина попусти. Ако узмете у обзир да на часу и по 30 ученика учествује, да постоји и пуно реквизита, и случајна грешка може имати озбиљне последице. Често се ученици жале, посебно када мисле да су у нечему веома добри па не морају да прате моја упутства, али не рачунају да можда остали у њиховој групи нису толико вешти, те и да ако они избегну повреде, неко други неће. Зато сам и веома строг када је реч о кашњењу на часове. Док сам у сали потпуно сам посвећен ђацима, не могу да проверавам да ли је неко дошао или не, нити мислим да за тим има потребе. Врата сале су закључана да би ствари у свлачионици биле безбедне, а и да бих ја могао да пажњу посветим раду у сали.

Н.С. Ученици се често жале што им не дозвољавате да на часу играју своје омиљене спортове. Зашто инсистирате на придржавању плана?

С.Л. Када завршимо оно што је предвиђено по програму, ученици добију време за слободне активности. Нажалост, често се деси да нешто што бисмо завршили за краће време не успемо јер има ученика који неће да сарађују. Што се тиче плана, он је предвиђен законом. Као професор имам слободу да прилагодим програм према њиховим способностима, али то не значи да на почетку одустанем од унапређења истих, већ да проценим колико они могу напредовати и ка томе их усмерим. Понављам, само стицањем најразноврснијих вештина ученици могу бити постакнути да добровољно учествују у активностима.