С.К. Одакле Ваше интересовање за рачунаре?

С.П. Не постоји интересовање за рачунаре. Рачунари су за мене алат да нешто урадим. Да би се успешно користио, алат мора да се познаје, а ако се познају његове могућности, постаје кориснији. С друге стране, тај алат се стално мења. Због тога је неопходно упознавати нове рачунаре, и то оставља утисак константне заинтересованости за рачунаре.

С.К. Колику улогу у свакодневном животу су играли рачунари у Вашој младости?

С.П. Када сам о овоме размислила закључила сам да је или моја младост била јако давно, или се рачунари развијају невероватном брзином. У мојој младости није било рачунара. У ствари, било их је, али их је мали број људи користио. Били су скупи, ретко ко је могао да их приушти, у фирмама су били изузетак, мали број људи је знао да их користи и, наравно, нису ни личили на данашње рачунаре. Живело се без рачунара, без комуникације помоћу мобилних уређаја, писали смо писма, разговарали користећи фиксни телефон или се састајали и разговарали. Са данашње тачке гледишта звучи невероватно да неком можете написати писмо и неколико дана чекати одговор, да звони телефон а да вам се са друге стране не јави нико јер није код куће, да звони телефон а да не видите ко зове, да се данас договорите где ћете се и када састати са друштвом и да се тада и састанете... Али, човек се на погодности нових технологија лако навикне.

С.К. Како се јавила идеја за смер Администратор рачунарских мрежа и која је Ваша улога у његовом увођењу у нашу школу?

С.П. Смер Администратор рачунарских мрежа је осмишљен када ја нисам радила у нашој школи, нисам учествовала у том првом креирању и увођењу тог огледног занимања. Знам да је смер осмислила група професора у сарадњи са администраторима мрежа и уз подршку Министарства просвете и Завода за унапређивање образовања и васпитања - Центра за стручно образовање и образовање одраслих. Смер је осмишљен по угледу на сличне смерове који постоје у неким другим државама, тражено је мишљење администратора мрежа шта је то што је потребно да ученици науче у току школовања да би се бавили послом администратора мрежа. Центар је обезбедио законску основу да се смер формира као оглед, имплементира у три школе на почетку, изврши евалуацију огледног занимања и води израду планова за смер АРМ који је у систему. Ја сам се укључила у рад тима у тренутку када је почело писање питања и практичних задатака за реализацију матурског испита ученика смера АРМ. После тога сам учествовала у свим тимовима за кориговање Приручника за полагање матурског испита и писање наставних планова за прелазак смера у систем.

С.К. Да ли сте задовољни резултатима које су постигла огледна одељења АРМ?

С.П. Да, изузетно сам задовољна. Шта год нам причали о образовању у нашој земљи ми морамо бити свесни да је наша земља привредно неразвијена и да мали број ученика који је завршио средње стручно образовање може да нађе посао у струци. Једноставно, ми немамо привреду у којој би ти ученици могли да раде. А ученици средњих стручних школа се образују за рад. Када погледамо колико је ученика овог смера остало у тој области и након средње школе добијамо завидан проценат. Један део ученика је нашао посао у струци, већина је наставила школовање на високим школама сродних смерова, само један део ученика је прешао на друго занимање. Не знам тачно проценат, статистику никада нисмо направили, али је моја процена да је 80% ученика овог смера остало у струци. Што се тиче знања и вештина које су ученици стекли у току школовања, показало се да су солидно обучени радници, да се лепо сналазе на послу и лако проширују своја знања, а на високим школама примећују да им знање које су стекли у средњој школи даје солидну основу за савладавање стручних предмета. Рад у малим групама, и велики број часова вежби је оно што овај смер разликује од осталих класичних смерова у електротехничким школама, и то се показало као добра карактеристика организације наставе на овом смеру. Слична организација наставе је и на смеру Електротехничар информационих технологија. Овај смер је још увек оглед, али очекујемо да од следеће године пређе у систем.

С.К. Шта значи то што су АРМ престали да буду огледно одељење и постали редован смер?

С.П. Преласком из огледа у редовно занимање смер је претрпео неке промене. Основно је то што огледни смерови, као оглед који се изводи и биће евалуиран, може да буде огледних карактеристика. На таквом смеру све се мери, процењује и оцењује. Када оглед треба да пређе у редовно занимање као прво мора да буде креиран да одговара формату који је дефинисан законом о средњем стручном образовању. То значи, на пример, да је однос општеобразовних и стручних предмета на смеру дефинисан законом. У огледном занимању тај однос је могао и да одступа од законског оквира, јер је оглед предлог који се тестира. Редовно занимање не може да одступа. Друго, што је битно, преласком огледа у редовно занимање све што је евалуација показала као погрешно, или је било само лошије оцењено, у редовном занимању је промењено. Узети су у обзир коментари и примедбе професора, ученика, родитеља и социјалних партнера смера. На основу тога је урађена корекција наставних планова и програма. Треће, а можда најбитније, нови наставни програми написани су да прате најновије технологије у области рачунарских мрежа и опреативних система. Како је ово област која се развија невероватном брзином, осавремењивање наставних програма је јако битно. Поред тога смер је добио блок наставу која може да се изводи у неком другом простору, а не у лабораторијама школе. Предност ове наставе је што ће се ученици упознати и радити у другачијем окружењу од оног које имају у школским лабораторијама, слушати предавања других предавача. Смер је добио и нове обавезне предмете, а један од њих је Основе рачунарства у облаку. Оперативни систем Linux се сада изучава на већем броју часова. Поред тога, уведени су нови изборни предмети. Један од нових изборних предмета је Програмирање 2Д видео игрица. Ученици смера АРМ су, чини ми се, једини у нашој држави који имају прилику да у оквиру редовне наставе уче програмирање игрица. Да разјасним, за њих је то изборни предмет. То значи да могу да бирају да ли ће тај предмет изабрати, али када га изаберу предмет постаје редован предмет.

С.К. Јавила се идеја о Cisco сертификатима за ученике који заврше смер АРМ. Можете ли нам рећи нешто више о томе?

С.П. Нисам сигурна на шта мислиш. Наставни програми стручних предмета на смеру АРМ јесу такви да одговарају садржајима који се уче у школама које образују полазнике за полагање међународних сертификата за рачунарске мреже, администрацију оперативних система и мрежних оперативних система, али се садржаји не поклапају у потпуности. Тако да ученици могу да полажу за одговарајући сертификат, основу имају, али морају још штошта да науче. Смер АРМ је један од смерова на ком се учи администрација Cisco активне мрежне опреме. Ученици добијају довољно знања и вештина да раде на опреми, али то није довољно за полагање међународног сертификата.

С.К. Пошто сте Ви један од наставника који држе највећи број часова у Samsung дигиталној учионици, поделите са нама Ваша искуства о предностима рада са оваквим наставним средствима?

С.П. Основна предност дигиталне учионице је што је пружила окружење за проширење видика како професорима тако и ученицима. Професорима је омогућила да користе нови алат и окружење у ком се одржава настава, што је за све њих ново искуство. Ученицима раде у новом окружењу, које је за њих скоро природна средина с обзиром на то колико данас ученици користе мобилне телефоне и таблет рачунаре, али им је проширила видике у погледу коришћења тих истих телефона и таблета. Они увиђају да то нису само играчке и да могу да се користе и за нешто друго. Ми полазимо од тога да ће се неко од ученика заинтересовати да напише програм који би се користио у таквој учионици, да ће неко од њих добити идеју како постојеће окружење може да се унапреди. У учионици је лепо радити, и професори и ученици се тамо боље осећају него у било којој класичној учионици. Професори зато што су могућности учионице много веће, а ученици имају своје разлоге. Не бих о тим разлозима, боље да то коментаришу ученици.

С.К. Да ли је у плану отварање још једне овакве учионице у школи?

С.П. Да, у плану је. Чак је било најава да ће опрема за ту учионицу стићи у школу. Међутим, још увек није стигла. Са једном учионицом имамо мали проблем организације наставе да се часови различитих предмета у њој не би поклапали.

С.К. Мислите ли да је непостојање штамапног уџбеника за предметe који предајете велики недостатак или се он може надокнадити онлајн изворима?

С.П. Недостатак штампаног уџбеника је проблем професорима. Професори су навикли да имају уџбеник у паприрном облику, да листају стране, да носе уџбених у торби. Ученицима то није проблем. Ученици користе електронске уџбенике радије него папирне, навикли су да их пребаце на телефон, отварају са неког мрежног диска, размењују. Проблем уџбеника је у томе што не постоје квалитетни уџбеници на српском језику за стручне предмете, а настава се одвија на српском језику па они на енглеском су нам неупотребљиви. Зашто не постоје уџбеници је нека друга тематика. Недостатак уџбеника се превазилази писањем литерауре, позајмљивањем литературе коју је написао професор друге школе или чак високих школа. Значи, сналазимо се, и ученици добијају одговарајућу литературу. Постојање уџбеника, ако се он не ажурира редовно онако како се мењају технологије, не би било решење.

С.К. Последњих година све је већи број поена потребан да би се уписали смерови у нашој школи. Колико ова чињеница утиче на квалитет рада на часу?

С.П. На квалитет рада на часу утиче то што нам долазе ученици другачијег профила. То су сада ученици, у великом проценту, који су заинтересовани за рад на часу, са којима је могуће договорити се која су правила, који поштују правила или су свесни да непоштовање правила има одређене последице, и то прихватају. Наравно, неко више учи код куће, неко мање, неко има веће а неко мање амбиције у погледу успеха, али на часу одлично сарађују. Мислим да ученици долазе у нашу школу због атрактивних смерова. Оног тренутка када се појави више заинтересованих ученика за упис у одређену школу број потребних бодова је већи.

С.К. Интерна шала: Windows или Linux и зашто Linux?

С.П. Као шала, а слажемо се да није шала! Познати проблем у вези Linux-а у нашим школама је што се Linux не учи. Ретки смерови уче овај оперативни систем, чак мислим да осим смера АРМ ниједан други смер нема обавезу да учи Linux. Тако долазимо до проблема да је Linux непознат ученицима. Сви који су солидно упознали Linux слажу се са тим да шала уствари није шала. Опредељују се за Linux. Зашто? Бољи је.

С.К. Nano, Vi или Emacs?

С.П. До сада су само ученици смера АРМ у наставним програмима имали садржаје који се баве коришћењем едитора у Linux-у, али се то радило на малом броју часова. Користио се једино Vi едитор. Преласком у редовно занимање наставни програми су „порављени“ тако да је Linux-у додељено више простора. У плану је да ученици испробају коришћење бар два едитора, да би стекли искуство коришћења различитих едитора. Не мислим да неки од њих треба да има предност, ипак је то избор који на крају треба да се препусти администратору.

С.К. Који програмски језик најрадије користите?

С.П. Најрадије МатЛаб. Али, када размислим, када ми је програмски језик био потребан да нешто урадим, а да то није предавање на часу, било је то баш давно. И сада се неко пита а који је то програм, па у школи га нико не користи. Нажалост, у средњим електротехничким школама се не уче матрице које су потребне да би се користио Матлаб па се због тога ни програмски језик не учи. Није то математика коју ученици средњих школа не могу да савладају, али се не учи. Знам да неки професори и поред тог проблема користе МатЛаб у средњим електротехничким школама, али то су ентузијасте које програмски језик користе да испрограмирају симулаторе за лабораторијске вежбе.

С.К. Сајт или програм без кога не бисте могли да функционишете?

С.П. Драго дете, не постоји такав програм, не постоји такав сајт. И програми и сајтови су мени алат да нешто уради или да комуницирам са неким. Али да не постоје, користила бих неки други алат. Технологије се развијају вртоглавом брзином. Оно што је било у нашој младости не личи на окружење које данас имамо и користимо. Нормално је да користимо то што постоји. Не треба имати страх од нових технологија, али, како ће технологије изгледати за још коју деценију не могу ни да претпоставим. И опет је исто: то што буде постојало то ћу и користити, али не као незаменљиви део живота. Без свих технологија се може. Живот би изгледао другачије, али се може.

С.К. Како Ви видите будућност наше школе?

С.П. Ово је заиста тешко питање. Код нас ствари могу дуго да буду изузетно статичне, да се ништа не промени. А могу да се десе невероватне промене за неколико година (што се код нас у школи десило увођењем нових смерова). Тако да је јако тешко гледати у будућност. Гледање у будућност треба да буде само први наредни корак. Ја се надам да ћемо добити нове смерове: Обновљиви извори енергије и Техничку гимназију. Нека то буде тај први корак. Па ћемо после гледати даље.