М.В. Важите за једног од најстрожих професора у школи. Како Ви видите васпитну улогу наставничког позива?

Н.М. Мислим да нисам строга, само покушавам да будем објективна и да свој посао радим најбоље што могу. Да бих у томе успела ученици морају имати обрасце према којима ће се понашати,и које ће поштовати, као и ја, наравно. Мислим да је школа место где се ученици припремају за живот, где се уче да испуњавају своје обавезе, да буду морални, одговорни, искрени, вредни и критични према себи и другима.

М.В. Знамо да сте велики љубитељ позоришта и да често посећујете концерте. Има ли уметност своје место у животу савременог човека?

Н.М. Уметност даје смисао животу, открива нове светове, шири видике, указује на наше и туђе слабости, тера нас да се замислимо, да тражимо нова решења, чини нас бољим. После сваког концерта или позоришне представе изађемо другачији, отворенији, толерантнији, бољи...

М.В. Који предмет Вам је био омиљени када сте били у средњој школи?

Н.М. У средњој школи сам волела многе предмете. Као сви средњошколци размишљала сам о психологији, па онда о хемији, али је енглески језик увек имао предност.

М.В. Чини се да је данас енглески језик у општој употреби. Да ли је знање наших ученика довољно за пословну комуникацију на овом језику?

Н.М. Учење енглеског језика је некада био резервисано само за мали број људи, јер су часописи и књиге били скупи и није се много путовало. Данас га је немогуће избећи и постао је нешто што се подразумева. Учење преко интернета доступно је свима и познајем многе који су савладали језик гледајући филмове, слушајући музику, бавећи се разним технологијама. Увек је у нашој школи било добрих ученика а последњих година долазе многи који га одлично говоре а и они са мање знања до краја школовања успевају да га савладају и да се њиме успешно служе.

М.В. Како сте дошли на идеју да постанете професор и предајете баш овај предмет? Да ли сте размишљали о још неком занимању?

Н.М. Моје две старије сестре су наставнице српскохрватског језика, а ја сам, осим уз њих одрастала и слушајући rock & roll ( Deep Purple, Rolling Stones, Pink Floyd) и маштала о далеким и тада недостижним земљама, па је логичан избор је био енглески језик. Имала сам строгог разредног – професора енглеског, који јe био моја driving force, јер је тврдио да је то тежак студиј. Нисам се плашила изазова јер мислим да је најважније у животу бавити се послом који волиш.

М.В. Шта волите да читате у слободно време? Која је била Ваша омиљена књига у средњошколским данима и да ли постоји нека књига коју бисте препоручили својим ученицима?

Н.М. Волим да читам. Обично читам две књиге: једну на енглеском у електронској форми (јер ми је тако лакше доступна) и класичну, папирну. Читам све што ми препоруче, а кад бирам онда су то Нобеловци, али волим и Киша, Мирка Ковача, Андрића-наравно, Џулијана Барнса, Курејшија... У средњој школи сам волела Тишму и његову књигу УПОТРЕБА ЧОВЕКА, а ученицима бих препоручила да прво прочитају лектиру, јер у вишим разредима имају одличан избор. Ко жели да чита може на интернету пронаћи ЛОВАЦ у ЖИТУ (The Catcher in the rye) од Џ.Д.Селинџера. То је увек актуелна, култна књига америчке књижевности о одрастању.

М.В. Сваког дана излазе нове песме, које су веома популарне код младих. Шта Ви мислите о музици која је данас актуелна? Какву музику Ви слушате и које извођаче бисте препоручили ученицима?

Н.М. Осим фолка слушам сваку врсту музике. Имам фазе кад бирам само неког извођача или само неку врсту музике, али се увек трудим да знам и шта је актуелно у свету. Музика оплемењује, поправља расположење, буди емоције и као саставни део уметности пожељно је да се њоме бавимо. Доброг музичара више ценим од најбољег глумца. Мислим да ученицима није потребна посебна препорука. Већина има своје омиљене извођаче. То ми је добро познато, јер често причамо о томе и добро знају бранити своје мишљење.

М.В. Данас можемо видети разне садржаје на телевизији. Ријалити емисије постале су веома популарне, нарочито код млађе публике. Да ли пратите неке од популарних тв садржаја и можете ли нам рећи свој став о оваквом програму?

Н.М. Ријалити емисије су највећа пропаст данашњег друштва. Оне се праве да би приковале људе уз телевизију и онемогућиле их да размишљају, критикују, да се баве било чиме другим. Умртвљују их и заглупљују, пасивизирају и чине посматрачима туђих живота, не живећи при томе свој властити. Никада нисам гледала ниједну турску, мексичку нити другу серију као ни ријалити, јер не желим да мојим слободним временом и животом управља телевизија, нити било ко други осим мене. Наравно, колико је то уопште могуће.