Н.Г. Пре свега, желим да Вам се захвалим у име Новинарске секције што сте одвојили време да одговорите на наша питања. Већ дуже време обављате посао директора. Занима нас који је први савет који сте добили када сте постали директор школе.

Ђ.Б. Захваљујем се новинарској секцији на идеји и жељи да направи један овакав разговор. Предлог колектива пре седам година да прихватим место вршиоца дужности директора стигла је изненада. Нисам имао пуно времена за размишљање - једно поподне. Консултовао сам неке колеге који су ми предложили да прихватим тај изазов уз њихово обећање да ће ми помоћи у раду. Тако је и било, а један од првих савета које сам добио био је да је за посао који ме очекује потребно стрпљење. Ништа преко ноћи не може да се уради, а било је толико ствари које сам преко ноћи хтео да променим.

Н.Г. Да ли је посебан изазов за Вас што сте на челу школе чија је област образовања електротехника, с обзиром да сте по струци професор српског језика и књижевности?

Ђ.Б. Открићу вам нешто што многи не знају. Директор једне школе био сам пре двадесет и више година тако да сам имао неко искуство, знао сам отприлике шта ме очекује. Међутим, од тада многе ствари су се промениле. Као професор књижевности прихватио сам се посла и руковођења у стручној школи пре свега због изазова и процене да школа има добру будућност, добре кадрове и да ту шансу морамо искористити. Морам признати да је у почетку било врло тешко. Тражио сам помоћ на све стране, без устручавања сам питао колеге у школи за стручна објашњења, питао искусније директоре у које сам имао поверење, кад је требало тражио помоћ у Министарству. Полако, ствари су почеле да се мењају.

Н.Г. Често чујемо да морамо изабрати праве узоре у животу. Период угледања на друге вероватно је за вама, али сигурно постоје људи који су на неки начин обележили Вас као личност и начин на који обављате свој посао. Можете ли поделити са нама ко су ти људи?

Ђ.Б. Иако нас друга Божија заповест учи да себи не правимо идоле, узоре, људи их од малих ногу траже, имају. Кроз детињство, гимназију, студентске дане, несрећни рат и рад са децом, сусретао сам многе људе свих врста. Мноштво ликова упознао сам у књижевним делима, понекад се поистовећивао са њима. Од свих њих узимао сам понешто, градећи тако своју личност, ону по којој ме људи свугде препознају. Ако бих требао издвојити неку конкретну личност,то просто не могу јер човек се изграђује до краја живота.

Н.Г. Људи се одређују као личности према принципима којима се воде у животу и раду. Који принципи долазе на прво место у Вашем пословном животу?

Ђ.Б. Није једноставно одговорити на ово питање, поготово одговорити шта је на првом, другом или неком следећем месту. Али, ако морам, онда су негде на врху те листе толеранција и разумевање. Нажалост, чини ми се да толеранције и разумевања мањка свуда око нас.

Н.Г. Од прошле године у нашој школи постоји ,,IT” недеља. Када ће бити одржана ове године и кога можемо очекивати као предаваче?

Ђ.Б. Организовање ИТ недеље прошле године био је пун погодак. Ученици и наставници имали су прилику да из прве руке добију праве одговоре од најкомпетентнијих саговорника из најугледнијих компанија у области ИТ-а у Србији. За те активности добили смо похвале са свих страна и свих нивоа. Планирали смо да сличан догађај поновимо крајем марта или почетком априла. Поред представника Мајкрсофта, Оракла, Самсунга, Ендаве, ФОНА и Уније послодаваца Србије, које смо упознали прошле године, надамо се да ћемо имати прилику да чујемо и људе из Нордеуса, Шнајдер електрика, Саге или неког кога пожеле и предложе ученици. О свим активностима на време ћемо обавестити ученике и наставнике у школи.

Н.Г. Чули смо да радите на томе да наша школа постане Електротехничка гимназија. Колико је овакав план изводљив и шта бисмо добили тиме?

Ђ.Б. Морам вас исправити, није реч о електротехничкој гимназији, него о посебном одељењу техничке гимназије.Тај пројекат стар је преко пет година. Покренула га је наша школа, а касније су нам се прикључиле још две, Тесла у Панчева и Тесла из Београда, уз подршку Заједнице електротехничких школа Србије.Урађени је огроман посао, наставни планови и програми за све четири године, добијена је сагласност Савета за стрчно образовање и кад се очекивало пре три године да техничка гимназија заживи, дошло је до застоја који и данас траје. Објашњење је да постојећи образовни систем Србије не препознаје такав профил иако таква одељења постоје у Европи и региону. Желим само да напоменем да ми нисмо одустали од наше идеје, надамо се да ћемо бити прва школа у Србији са одељењем техничке гимназије.

Н.Г. Живот школе чине ученици, њихови родитељи, наставници, остали запослени,чланови локалне самоуправе, па на крају и само Министарство просвете. Како успевате да пронађете равнотежу и одржите све стране задовољним, када се зна да се Вама сви обраћају када постоје велики проблеми или неслагања?

Ђ.Б. Сваки школски колектив почива на ученицима, наставницима и родитељима. Без добре хемије на свим овим релацијама нема успеха ни на ком пољу. Желим да истакнем да је састав ученика код нас из године у годину све бољи, квалитетнији. Вероватно као логичан след јављају се родитељи који су врло захтевни, знају шта хоће и то траже. Ми имамо искусан и врло квалитетан наставни кадар, спреман да одговори на све те захтеве.Ти квалитети су нас сврстали у угледне, цењене и врло популарне средње стручне школе. Што се тиче локалне самоуправе, од ње имамо подршку, нажалост, само вербалну. Са Министарством просвете имамо коректну сарадњу и разумевање са њихове стране. Жао ми је што Градски секретаријат за образовање нема више средстава или слуха за наше захтеве, поготово кад је у питању набавка рачунарске опреме која нам је неопходна за квалитетну реализацију наставе. Кад све побројано саставите, то је школа која живи свој живот. Понекад вам нешто и промакне, али ту су сарадници који прискачу у помоћ и проблем се решава. Колико год да се трудите да систем функционише добро, увек буде незадовољних ученика, наставника или родитеља. Вук би рекао ,,Свијету се не може угодити”.

Н.Г. Шта мислите о успеху наших ученика на такмичењима из различитих предмета и спортова?

Ђ.Б. Мислим да ту имамо највише простора за напредовање, поготово кад је реч о електротехници. Надам се да ће већ ове године бити бољих резултата. Из програмирања постижемо добре резултате до финалних такмичења, али онда нам понестане среће или знања. Спортисти заслужују све похвале, присутни су на свим такмичењима где постижу запажене резултате. Формиране су мушке и женске екипе у фудбалу, рукомету, кошарци, одбојци и другим спортовима, а бројни пехари са такмичења потврђују њихове успехе. Желим да похвалим рад и ваше, новинарске секције, као и драмско-рецитаторске и шаховске секције.

Н.Г. За које смерове влада највеће интересовање ученика?

Ђ.Б. Могао бих рећи да су готово сви образовни профили у нашој школи врло популарни. Вероватно због велике медијске пажње и прича о дигитализацији и програмирању, најпопуларнији смер је Електротехничар информационих технологија или како га ми зовемо ИТ. Ништа мање интересовање није ни за администраторима и рачунарцима, што сведоче бројне молбе ученика и њихових родитеља који желе да се из других школа пребаце код нас. Успут да поменем да ће смер рачунара од идуће године готово сигурно ићи по иновираном наставном плану и програму. Велико интересовање јавности и родитеља влада за нови смер Електротехничар обновљивих извора енергије за који се поуздано зна да ће од наредне школске године заживети и у другим школама у Србији.

Н.Г. Да ли се Ваш књижевни укус променио током година? Откријте нам Вашег омиљеног писца и омиљену књигу.

Ђ.Б. Мој књижевни укус кроз време није се битније мењао, а то значи да је класика била и остала на првом месту. У мноштву великана књижевне речи, попут Достојевског, Андрића, Црњанског и других, да их не набрајам, тешко је неког издвојити и ставити на прво место. Ако треба да се за неког изјасним у овом тренутку, онда је то Андрић и ,,Проклета авлија”.

Н.Г. Шта бисте поручили свим основцима који се одлучују за школовање овде?

Ђ.Б. Прво бих свим осмацима пожелео пуно среће на крају школске године, а онда да упишу школе и смерове које желе. Онима који се определе за нашу школу, могу да гарантујем да долазе на право место, у једну здраву средину где ће њихове способности и креативност доћи до пуног изражаја. Позивамо их да заједно кренемо будућности у сусрет.

Н.Г. Како видите нашу школу у будућности?

Ђ.Б. Промене у свету информационих технологија дешавају се врло брзо, донеће нам неке новине о којима тренутно и не размишљамо. Зато је потребно стално бити у току и на време хватати прикључак са иновацијама. Кад је наша школа у питању, смер који смо прошле године увели,обновљиви извори енергије, добиће пуну афирмацију јер је и у свету врло популаран. У том смислу започели смо активности око набавке и постављања соларног панела на крову школе. Поред тога имамо идеју да једно одељење ИТ-а иде као билингвално одељење где би један део наставе био на енглеском језику, а други на српском. То би, у ствари, био пут и захтев за међународно признату диплому. Једна од новина је увођење електронског дневника, где нас вероватно већ после полугодишта очекује обука наставника, а од септембра и увођење е-дневника. Морам још једном поновити да не одустајемо од одељења техничке гимназије.