Историјат школе

Добродошли у Таурунум

Град Земун налази се у југоисточном делу Срема и представља једно од најстаријих насеља на овим просторима. Језгро самог града чинила је тврђава изграђена на изванредном положају који доминира читавим простором. Освајачи, будући становници или туристи који прилазе граду са реке, запазиће најпре изразито стрму обалу над којом се уздиже купола Миленијумске куле. Својом висином Кула на Гардошу (36 метара) требало је да задиви и сам Београд. Некада је на њеном врху стајао орао, симбол мађарске претензије према Србији и знак пркоса старих Земунаца, али и њихов широки и отворен поглед у будућност.

Земун – град франачке, римске, турске и немачке културе, спој ислама и хришћанства, симбол индустријског и трговачког развоја, раскрсница је бројних путева и прелома у српској историји. Као важно геостратешко упориште, антички Таурунум је био седиште римске флоте. Од 15. века град је под владавином Турака све до 1718. године када га освајају Аустроугари и њиме владају до краја Првог светског рата. Српски владари припајају га затим Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Почетак интензивнијег развоја Земуна везује се за доба под аустроугарском влашћу. У 18. веку отвара се Контумац, главна пропусна и санитарна станица за робу и путнике где су се царинили и продавали свила, македонски мед и восак, цариградски бисери, разна уља и кипарско вино. Овде ће неколико година живети будући песник Бранко Радичевић, а касније се сели на Мухар, централни део града, чији трг од 1907. године носи његово име. Изградња нове железничке пруге крајем 19. века спојиће Земун са Београдом, а преко њега са Истоком и Европом доневши даљи културни и привредни напредак њеним житељима. У Земуну су рођени, живели и образовали се у школама са традицијом дугом око 200 година многи истакнути српски уметници и спортисти: Сава Шумановић, Давид Албахари, Драган Јовановић, Светлана Бојковић, Горан Паскаљевић и многи други. Земун је познат и по богатом културном животу – три позоришта, галерије, бројна културно-уметничка друштва. На летњој позорници „Гардош“ организују се музички и позоришни наступи, а град је и домаћин Међународног фестивала монодраме и пантомиме. Дуга је и традиција бављења спортовима на води.

Земун се у саставу Београда налази од 1934. године. Према последњем попису град аласа, лађара, али и центар нових привредних подухвата, броји око 170.000 становника.

Електротехничка школа „Земун“

У близини Куле на Гардошу, надомак Дунавског шеталишта и новог моста Земун – Борча, који ће нас приближити и другој обали Дунава, налази се Електротехничка школа „Земун“. Школа постоји од 1887. године као прва стручна школа у Земуну. Данашња зграда у улици Наде Димић подигнута је 1949. године и имала је интернат за ученике. Одлуком Народног одбора града Београда званично је основана 05.10.1954. године под називом „Мајсторска школа металске струке у Земуну“. Током година мењала је називе и образовне профиле пратећи привредни развој Земуна. Године 1960. мења назив у „Металопрерађивачку школу за ученике у привреди“ и уписује 600 ђака. Од 1980. школа постаје „Машински образовни центар“, а 1987. носи назив „Машинска школа Земун“. Данашњи назив ЕТШ „Земун“ носи од априла 2003. године. Од тада се непрестано усавршава и модернизује припремајући ученике за различита занимања из електроструке. Данас је то савремена образовна установа опремљена средствима за квалитетно и надасве занимљиво извођење наставе. Досезање и ширење сазнања из области електротехнике и информационих технологија, која постају неопходна човеку 21. века, ЕТШ „Земун“ омогућава школовањем ученика на следећим профилима:

    1. Четворогодишње школовање:
    2. Електротехничар информационих технологија
    3. Администратор рачунарских мрежа
    4. Електротехничар обновљивих извора енергије
    5. Електротехничар рачунара
    6. Електротехничар аутоматике
    1. Трогодишње школовање:
    2. Електромеханичар за термичке и расхладне уређаје
    3. Електроинсталатер

Ученици наше Школе остварују запажене резултате на такмичењима из различитих предмета и учествују у бројним културним, хуманитарним и спортским активностима.